Arhive kategorija: Učite na greškama

Odlazak na Sajam Knjiga

Izbili smo na auto put i od sajma knjiga u BG delilo nas je još samo nešto više od 60-tak minuta. Kratka maršuta. Krenuli smo sa Mariovim Pežo-om od 1600 cm3 kubika, 20 hiljada Eura. 2002-go godište! Pošli smo spremni sa sve limenkama pivoa i jednom flašicom vina „Ždrebčeva Krv“ jer smo mislili da će s nama ići i jedna moja drugarica iz Gimnazije ali nije jer se smuvala s’ nekim koji joj nije dao da ide.

Prepričavali smo utakmicu Intera iz Milanoa protiv Ruskog CSKAa u Ligi Šampiona koja je igrana u Utorak 22. Oktobra i prepričavali super-komentare Aleksandar Acoa Stojanovića. Svi smo u autu bili navijači Inter-a, ja još od 2003-će, a pre toga sam bila navijač Lacia a moje kolege sa faxa Bane i Branko od 2005. a Branko je i navijač Portoa ali u Portugalskoj ligi, dok je Calco druga priča. Naravno, voli i Konseisaoa. Samo je šofer Mario navijač Liverpool-a, jer voli Engleski fudbal. Čudan lik, Srpski vice šampion u pikadou i tih, ali do jaja. I expert za kladionicu, posebno NHL Hockey. Jednom je čak uboo šesticu na Lotou.images

Atmosfera u kolima je bila super i cool iako je Mario bio polu-ljut jer nismo prihvatili da idemo preko Fruške Gore što je on predložio. Sva sreća da mu nije išao prijatelj košarkaš jel taj stalno smara o Gud Jir lizi. Pivo i kexi koje smo kupili na benzinskoj pumpi, i mjuza sa radia. Super stvar!!! Opušteno. Mariu nismo dali da pije jer vozi pa smo mu kupili pola l „Coca Cole“. Zezali smo ga da nemamo kakaoa, pokupili smo fazon od Banea :)))). Slušali smo Muse na radiu i približavali se Glavnom gradu. Muse su extra bend.

U Beograd smo stigli oko Podne. Platili smo drumarinu na auto putu 200 dinara a za Euro-Dizel smo podelili novce na NISU. Mariov Pežo troši oko 6 litara na otvorenom. Parkirali smo na parkingu Sajma gdje je bila ogromna gužva i to me je frustriralo. I oni što naplaćuju parking, jebeni komplexaši. Mora da se plati, jebi ga. Nervirali su me i na predhodnom Sajmu Erotike zbog njihovih komplexa. Krenuli smo da pojedemo nešto. Ja sam pojela pljeskavicu i vešalicu, od salate sam uzela urnebes, ali i pavlaku i alevu papriku jer jer su prilozi bili besplatni. Onda sam popila jedno pivo i krenuli smo u zgradu Beogradskog Sajma. Ja sam odmah krenula na štand Samizdata „B92“ da vidim jel izašla knjiga Bog Ti Pomogo. Tu je bila i Luna Lu pa sam se vrzmala u okolo da me negde uhvati kamera. Glamur. Uzela sam u ruke prvu knjigu koju sam dohvatila i listala čekajući da me snime s’ kamerom da ne ispadne da sam uzalud dolazila. Trudila sam se da izgledam mudrije od voditeljke ali je to bilo teško ostvarivo i skoro ne moguće. Ruke su mi se znojile jer je unutra bilo preko 30 Celzijusa pa sam odlučila da je pazarim kasnije. Razgledala sam štandove i izlagače. Videla sam Isidoru Bjelicu. Lepa žena. Čudno je kako Bog nekome istovremeno podari lepotu i pamet? Tu je bila najveća gužva, ljudi vole knjige o sexu, hehe. Malo dalje sam srela Vanju Bulića. Isti slučaj, s tim da je Vanja imao i Harizmu. Institucija za sebe, definitivno. A imao je i popularnu emisiju na teveu gdje su gostovale same poznate face i kul likovi, momci sa asfalta. Nisam imala sreću da sretnem Ćirića iako sam ponio Hoboa da mi podpiše jer mi je ta knjiga još uvek ne podpisana. Ostali koji su stigli samnom su se izgubili u halama, a ja sam sam tražila knjige koje me zanimaju.

Volim doći na Sajam. Ima mnogo knjiga i mnogo posjetioca, sigurno 20 procenta više nego prošli put. To je možda zbog bolje ponude a možda i zbog Sunca koje je došlo nakon kišnih dana. Napravila sam jedan krug gledajući knjige. Bilo je kul. Što šta sam pronašla što me zanimalo. Onda sam napravila još jedan krug ne gledajući knjige da vidim koga još od poznatih i slavnih celebritija ima na sajmu. Koliko samo ljudi! Toliku gužvu nisam videla još od certa Peppers-a na onoj Vojvođanskoj livadi. Kupila sam i „Autobiografiju“ Entoni Kidis-a. To stvarno vredi imati pored onog mp3 diska koji već imam na kojem imam skoro četiri RHCP albuma. Svratila sam do WC-a.

Tada sam još jednom prošetaa i zagledala knjige. Gledala sam u korice, čitala šta piše na poleđini, a onda malo prelistala da vidim da li je na latinici ili ćirilici i kakav je font da procenim knjigu. A važan mi je i papir jer imam problema s okretanjem listova. Nekad je papir tako suv baš kao i moj kažiprst pa ja pri svakom okretanju strane moram polizati jagodicu prsta da bih je navlažila i uspešno okrenula i tako gubim koncentraciju dok čitam. Uprotivnom je nemoguće okrenuti stranicu. Ima i neki zakon iz fizike koji to potvrđuje ali se sad ne mogu setiti kako se zove iako dosta dobro pamtim ono iz Osnovne škole ali sam uvek bila naklonjenija društvenim predmetima i mnogo sam čitala. Stala sam uz nekog čovjeka koji je imao piskav glas kao da se nagutao Heliuma (H) pa mi je to bilo smešno i tu sam stajala i gledala slikovnice i slušala ga. Kao neki lik iz Simpsonovih. Piskutavi, hihi. Koji lik, Heliumski dečko.

Nastavila sam dalje da tip ne istripuje da sam ga provalila. Svaku sam knjigu pažljivo uzimala i prelistavala da vidim vredi li je kupiti ili nevredi. Izplanirala sam da pazarim oko dva kilograma knjiga jer sam predpostavila da je to dovoljno do sljedećeg Sajma. Mudro sam gledala u svaku proučavajući font i biografiju pisca. Onda sam osjetila glad u želucu i odustala od 300 grama knjiga zarad jedne pljeskavice i urnebesa koliko stane. Jbg, pljeskavice su bile do jaja :))). Cena pljeskavice je bila kao i cena jedne knjige, samo su knjige bile malo deblje ali i neukusnije. A pasovalo bi mi i leglo i jedno pivo. Pazarila sam nekoliko naslova, uzela i novog Koeljoa, a onda krenula prema izlazu. Uštedela sam bar 300 dinara, sve su te knjige bile na popustu a nekih od njih nije ni bilo na kioscima i u knjižarama. Znam kad sam nedavno uzela novi broj svog omiljenog Časopisa.

Izašla sam napolje na Sunce i više nije bilo tako zagušljivo. Poslala sam friendovima sms-poruku da dođu na Glavni Ulaz Sajma. Zapalila sam jednu cigaretu Davidof dok ih čekam, u nutra je zabranjeno pušenje da se knjige ne dime bez potrebe. Davidof! Brend, brate. Pažljivo sam uvlačila dimove. Taman me uhvatila i druga kamera baš kad su prošla dva extra tipa. Stvarno extra. Tu je bio neki momak u džemperu i naočarama, izrazito višlji od mene i on mi je malo pokvario kadar. Paćenik. Odmah sam videla da je to neki primitivac rođen van Beograda jer nije hodao na Beogradski način. Jbg, to ne može da se nauči. I, drugari su mi brzo stigli. Jedan je isto kupio dve knjige a druga dvojica nisu našla ništa što im se sviđa pa su odlučili sačuvati pare za 2008-mu ako opet bude Sajam i ako se ne poklopi sa „olimpijadom“ u Kini. Krenuli smo prema peugeot-u. Bilo bi dobro da je sajam češće pa da češće kupujem knjige.

Jedva čekam Sajam Automobila i Biciklova. Preferiram Mercedese. Naravno.

1 komentar

Objavljeno pod Učite na greškama